FK OBILIĆ – ZMAJEVO

FK OBILIĆ – ZMAJEVO

Zmajevo je selo u sastavu opštine Vrbas, naseljeno sa 3500 ljudi. Seoski fudbalski klub se zove Obilić, i osnovan je 1923. godine, ali je zvanično počeo da se takmiči 1925. godine.

Evo kratke istorije fudbalskog kluba „Obilić“ iz pera Milana Lj. Botića.

Završetkom prvog svetskog rata prestala je da postoji Austro-Ugarska monarhija, a nastala je nova država, isprva zvana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije, Kraljevina Jugoslavija. Pošto se mnogo šta promenilo, promenjeno je i ime sela, nije više bilo nadaleko čuveno ime Stari Ker, već je selo dobilo ime Pašićevo, 1922-ge godine. Tada većinsko stanovništvo sela, domaće Švabe, kako su ih zvali preci, ’em što su bili bogatiji, bili su i organizovaniji, pa su pod okriljem Kulturbunda, počeli da osnivaju svoje društvene i sportske organizacije. Osnovali su i fudbalski klub „Konkordiju”. Godinu dana kasnije i Srbi su počeli da se organizuju.

Da ne bi zaostajali za Švabama, reše početkom leta 1923. godine viđeniji ljudi tog vremena, da osnuju fudbalski klub.

  • Dušan Kolarović-Lalika-solunski dobrovoljac, kovač po zanimanju.
  • Todor Kobilarov-Toša-solunski dobrovoljac, ugostitelj.
  • Vladimir Pajić-Vlajko-učitelj.
  • Lazar Savin-beležnik.
  • Vasa Vuković-lekar.
  • Dragutin Čolaković-sveštenik.
  • Milan Vukosavljev-Mika-ugostitelj.

Prvi predsednik kluba bio je Vlajko Pajić koji je ujedno bio i prvi trener. Učitelj Pajić je odabrao dvojicu učenika Milorada Save Botića i Savu Milana Vukosavljeva, uz pismeno odobrenje osnivačkog odbora, da prikupljaju dobrovoljni prilog za osnivanje fudbalskog kluba „Obilić”.

Prvo su došli kod uglednog domaćina i opštinskog eškuta Paje Rackova koji kad je čuo za čega treba dati prilog reče:„Šta za korbalo da dam. Za korbalo ne dam ništa, da skrljate vratove valjda.” Na to mu Sava povišenim dečijim glasom reče: „Da, a Švabe mogu, eno osnovali su fudbalski klub „Konkordija” („Jedinstvo” ) i već igradu.” „O, kad je tako nek vam bidne.” reče Paja i prvi dade deset dinara-dobrovoljni prilog za fudbalski klub „Obilić”. To je poslužilo kao lep primer za ostale koji nisu hteli da zaostanu za deda Pajom. Prvi igrači su bili mladići tek izašli iz osnovne škole ojačani sa nekoliko mladih zanatlija. Prvu fudbalsku loptu doneo je Proka Stevana Savin, student na Sorboni u Francuskoj, 1921. godine iz Praga. Prve fudbalske cipele-kopačke nabavio je za igrače učitelj Pajić, a prve dresove je sašila Latinka, supruga Milana „Mike” Vukosavljeva, a mati Savina. Prvi dresovi su bili roza boje. Prva nezvanična utakmica bila je protiv Konkordije.

U sledeće dve godine „Obilić” je trenirao i igrao prijateljske utakmice.

Može biti da će neko pomisliti da se pominjanjem 1923.godine kao godine osnivanja želi prekrajati istorija. Ne, kao prvo, osnovna poenta ovog pisanja je da se zaista obeleži prava godišnjica osnivanja kluba. Jedan od verodostojnih izvora jeste pisanje doktora Petera Štega, u knjizi: „Altker” izdate 1988. Švabe su osnovale klub 1922. a Srbi godinu kasnije 1923.

OD OSNIVANjA 1923. DO POČETKA DRUGOG SVETSKOG RATA 1941.

Po osnivanju fudbalskog kluba, prvi trener učitelj Pajić imao je zadatak da selektira igrače. Prvo je odabrao igrače školskog uzrasta zatim od tadašnjih šegrta i kalfi. Rad sa novostvorenim igračima sigurno nije bio lak. Prateći hronologiju događaja može se videti da su većina igrača koje je, tako da kažem, stvorio učitelj Pajić imali dugu igračku karijeru. Posebno je interesantno da su većina igrača bili jako vezani za svoj klub, imali su uvek veliki motiv i želju da se bore u dresu svog kluba. Nekada su bili toliko borbeni da je dolazilo i do incidenata, naročito ako se igralo protiv Švaba. Period od dve godine bio je dovoljan treneru da uigra ekipu i da se steknu uslovi da tim može da se takmiči.

Na samom početku svog postojanja i rada fudbalski klub nije imao klupske prostorije ni svlačionicu. Za početak kao svlačionica korišćena je kuća učitelja Pajića, trenera ekipe, koja se nalazila u neposrednoj blizini fudbalskog terena. Danas je to kuća u Lenjinovoj ulici broj 25. Fudbalski teren se prvobitno nalazio u neposrednoj blizini sadašnjeg, pored puta u Lenjinovoj, pravac istok -zapad i nije bio ograđen. Kasnije je premešten pored staze koja je vodila prema željezničkoj stanici, položaj je bio Sever-Jug. Staza koja je vodila prema železničkoj stanici korišćena je i kao šetalište i imala je naziv „Promenada”.

Verovatno je vremenom i upotrebom teren postao loš pa je došlo do pomeranja igrališta. Teren je oko 1930. premešten pored staze „Promenade” položaj je bio Istok – Zapad.

Na zapadnoj strani, blizu drvoreda, nedaleko od hrastove šumice bila je drvena baraka u kojoj je radila gostionica „Kod Orača”, vlasnika Milana Vukosavljeva-Mike. Baraka je ujedno služila i kao svlačionica za fudbalere.

Od početka „Obilić se uglavnom takmičio u nižem rangu i postizao skromne rezultate. Najveći predratni uspeh bio je osvajanje prvog mesta i pehara na međuopštinskom turniru u Torži (danas Savino Selo).

Fudbalske utakmice u to vreme bile su i prilika da se odvoji malo vremena za razonodu i razbibrigu u inače teškim uslovima za život većine stanovnika našeg sela. Na fudbalske utakmice išli su i odrasli i deca, a naročito momci i devojke. Svako je imao nekog svog rođaka, prijatelja, komšiju kao fudbalera, jer znamo da je selo bilo malo i da su skoro svi stanovnici Srbi bili ili rođaci ili kumovi, a posebno što je bilo novo, ići na fudbalsku utakmicu. Pošto je glavni rival od samog početka bio klub naših Švaba „Konkordija”, na utakmice su kao gledaoci dolazili i domaće Švabe. Često je dolazilo do sukoba navijača, naročito po završetku utakmice. S obzirom da je stadion Konkordije od osnivanja 1922.godineodine pa do 1938.godine. bio na Štegovoj zemlji, a u delu naselja koje se danas zove „Logor” tačnije na kraju sadašnjih ulica:7-mi Juli i Proleterske. Srbi, navijači Obilića, morali su da prođu kroz deo sela koji je bio naseljen Švabama. Po priči starijih bilo je žestokih sukoba, makljaže, bežanije uz psovke i spominjanje bliže i dalje rodbine, bacane su ciglje bilo je i povređenih. Kraj sukoba je bio kad se dođe do mosta na Jegrički, kod krečane. Srbi su ponekad morali koristiti zaobilaznu varijantu za bežaniju preko kudeljarskog mosta. Ako se igralo na našem terenu bilo je skoro isto samo što je razdaljina bila kraća, most je bio blizu, pa su Srbi ponekad pokazivali hrabrost i smelost da pređu u švapsku tritoriju. Nisu to bila neprijateljstva trajnog karaktera, opraštalo se ali se nije zaboravljalo, do jednog dana kada je sve postalo drugačije. Već 1938-me godine bilo je jasno da se nešto sprema, a 1939-te godine nije za Konkordiju mogao da igra ko nije Nemac. Dobrovoljnim prilozima i radom Kulturbunda Švabe su napravili novi stadion na izlasku iz sela prema Stepanovićevu sa leve strane. „Konkordija” se od jeseni 1939-te takmičila u Bačkoj nemačkoj ligi u kojoj su se nalazile ekipe sastavljene od igrača nemačke nacionalnosti. Međutim zbog ratnih događanja i odlaska mladih igrača na front, tokom rata, polako prestaje interesovanje za fudbal i 1944-te prestaje zauvek da postoji najveći sportski rival našeg Obilića.

PRISILNI PRESTANAK RADA KLUBA 1941-1944

Bombardovanjem Beograda 6. aprila1941. godine a ubrzo i dolaskom okupacione vlasti sve se menja. Fudbalski klub slavnog imena „Obilić” prestaje da postoji. Prvi koji su osetili moć nove vlasti bili su upravo jedni od osnivača kluba, solunski dobrovoljci:Todor Kobilarov-„Toša” i Dušan Kolarović-„Lalika” zajedno sa nekolicinom članova sokolske organizacije i članovi četničke organizacije, zatvoreni i maltletirani od strane mađarskih žandarma. Tom prilikom je „Lalika” uboden bajonetom u kuk.godineašenje fudbalskog kluba „Obilić” bilo je neminovno, nova vlast nije dozvolila da postoji klub sa tako slavnim imenom. Da ne bi zamrla sportska aktivnost osnovan je fudbalski klub „Bočkai” . Međutim klub nije zaživeo jer su fudbaleri Srbi mobilisani u mađarsku vojsku dok su neki Srbi odbili da igraju za „Bočkai” . Mađari nisu imali dovoljno kvalitetnih igrača da bi sami održali klub.

Nova vlast je formirala Sportski klub levente – O. Ker za koji su igrali omladinci kojima je to bila predvojnička obaveza. Igrači levente bili su uglavnom 1922-go, 1923-će i 1924-to godište, srpske nacionalnosti koji su kada su postajali punoletni odlazili u mađarsku vojsku uglavnom na prinudni rad ili istočni front. Mlađe generacije 25-to 26-to i 27-mo morali su1944-te da idu na prinudni rad u Nemačku-Austriju. Među njima su bili i omladinci koji će kasnije postati fudbaleri Obilića.

Levente je vodio Mađar Šanjika Roginer. Postoje i fotografije iz tog vremena. Šanjika je bio uticajan i mogao je da pomogne da neko od Srba igrača ne ide u mađarsku vojsku (pomogao je Milenku Maleševom-Šatrovcu) ili na prinudni rad u Nemačku, jer je Bačka tada bila u sastavu mađarske države. Međutim ako se neko zamerio Nemcima, pomoći nije bilo. Jedno je sigurno, svima je bilo teško i neizvesno, a naročito onima na frontu.

„OBILIĆ” PONOVO IGRA: 1945 –

Prestankom drugog svetskog rata i formiranjem nove države FNR Jugoslavije počinje novo poglavlje u postojanju fudbalskog kluba „Obilić” .

Situacija posle rata bila je više nego teška, mnogo toga je nedostajalo, malo kome je bilo do igre i razonode. Moralo se preći preko svega, zaboraviti teškoće i krenuti sa novim elanom u dalji život. Mladi su jedva čekali da počnu sportske aktivnosti .

Kako je Narodnooslobodilački odbor bio nadležan za sve, a u njemu su članovi bili i igrači: Steva Žižakov i Paja Botić. Pored njih članovi odbora bili su i Milorad Botić, Milorad Malešev, insistirao je da se osnuje fiskulturno društvo „Obilić” . Predsednik društva bio je Steva Žižakov, a sekretar Nestor Malešev. Društvo je imalo sekcije: fudbalska, lakoatletska, gimnastička, ping –pong, šahovska.

Fudbalski klub je ponovo dobio ime „Obilić” . Početak je bio težak. Prvi zadatak je bio da se izgradi nova svlačionica. Deo cigala obezbedili su sami igrači kada su prilikom treninga donosili po dve cigle sa porušenog Keclerovog salaša.

Igrači Obilića ispevali su 1946 godine pesmu, na jednom od putovanja. S obzirom da se putovalo zaprežnim kolima, put je trajao, bilo je vremena i za pesmu, šale, pa je tako nastala igračka pesma.

Ja sam sjajan fudbaler

u svom timu golgeter.

Na korzou ja sam dasa

devojkama lažem laskam.

Kad ja primim lopticu

smestim je u mrežicu

predriblujem halfa, beka

a publika gol već čeka.

Gol, to želi publika sva

a dati gol prava je strast.

Dajem sjajne golove

timu nižem bodove,

publika me zato voli

i o meni sve govori,

da sam ja fudbaler prima

da sam zvezda svoga tima.

Ali i ja imam mane

volim cure i kafane

volim igru volim džez

volim tango volim ples,

a najviše volim loptu

i u džepu koju stotku.

Uspeva mi svaki trik

retko kada pravim kiks,

a kiks prave mnoge lole

pa ih cure opet vole.

O lopti sanjam svaki čas

Rado slušam publike glas.

Gol, to želi publika sva

A dati gol prava je strast.

Takmičio se „Obilić” u podsavezu, Opštinska liga, Međuopštinska liga Novosadska liga, Novosadska sreska liga, Podunavska liga.

Tako je „Obilić” dospeo do kvalifikacione utakmice za popunu Vojvođanske lige, 1958-me godine. Protivnik u kvalifikacionim utakmicama bio je „Sloven „iz Rume, svakako dobar tim i što je još važnije, iz većeg mesta i finansijski bolje stojeći. Optimizam u redovima Obilića je bio veliki, igrači su rešili da se bore do kraja nebili pobedili. Iako je postojala velika želja za pobedom krajnji rezultat na prvoj utakmici je bio 1:1. „Obilić” je kao domaćin na prvoj utakmici počeo veoma dobro . Poveo je sa 1:0, međutim iz nepoznatih razloga došlo je do pada u igri i krajnji rezultat je bio 1:1. Posle utakmice pročulo se da je možda neko od igrača pružio mnogo manje od mogućnosti. Iako se sumnjalo, ćutalo se.

Pred revanš u Rumi, uprava smeni trenera Iku Miloševića i dovede Drgoljuba Hadžića iz Vrbasa.

Posle neuspeha u borbi za viši rang došlo je do blagog osipanja igračkog kadra. Usledila je i smena generacija. Sve to nije uticalo na moral ekipe. U sezoni 1958/59. osvojeno je prvo mesto.

 1. Obilić 22 15 2 5 58:26 32
 2. Kabel 22 13 3 6 65:35 29
 3. Slavija 22 13 3 6 55:29 29
 4. TSK 22 12 4 6 48:40 28
 5. Mladost 22 10 6 6 85:40 26
 6. ŽSK 22 9 4 9 52:47 22
 7. Tatra 22 7 5 10 39:45 19
 8. ČSK 22 6 6 10 37:50 18
 9. Cement 22 6 5 11 41:66 17
 10. Vojvodina(T) 22 5 7 10 39:66 17
 11. Poštar 22 4 7 11 31:52 15
 12. Sloga 22 3 6 13 33:61 12
Vojvodina(Mladi) 22 22 0 0 161:29 44

Gostovala je u Zmajevu 1983 reprezentacija Gabona koja se nalazila na pripremama u našoj zemlji.Gabonci su bili atrakcija, bila je to prva i jedina reprezentacija koja je gostovala u Zmajevu i izazvala je veliko interesovanje publike.

Sredinom devedesetih godina ekipa Obilića bila je dobro ukomponovana, uigrana, standardni sastav sa dobrim rezervama. Standardni golman je bio Nenad Čomić, Predrag Lugonja i posle Slobo Kovačević. Odbranu su činili Voja Kosovac, Veselin Jović, Rade Milovac, Voja Bajić, Dušan Mogić, Dragan Malić, Milovan Jahurić.Sredina i napad: Milenko Šikman, Miža Arvai, Vulin, Dragoljub Zbućnović, Dragan Matić, Dragan Peteji, Beca Becić, Bane Marčetić, Dragoljub Janković, Dragoljub Cvetanović, Dejan Milovac, Boško Pilipović.

Nekolicina igrača iz ovog sastava, Becić, Milovac, Mogić, Lugonja, Kosovac napustili su „Obilić” i nastavili karijeru u drugim klubovima. Menjali su klubove, a srce im je ostalo u Obiliću.

Jedan od retkih igrača koji je počeo u pionirima i prošao sve kategorije i za prvi tim igrao skoro dvadeset godina je Dragan Malić, koji je ujedno i jedan od osnivača veterana.

Ni iznenada ni neočekivano 1999 godine desilo nam se bombardovanje. Nastupio je period prekida prvenstva, prestanak radova, nastala je nova situacija koju je trebalo prebroditi a ostati svoj na svome. Bilo je, nepovratilo se. I pored novonastale situacije tj. svakodnevnog bombardovanja naše zemlje, fudbal nije prestajao da se igra. Skoro svaki dan igran je fudbal na glavnom terenu, naravno rekreativno. Dok su neki bili mobilisani u rezervni sastav, neki su dobrovoljno otišli da brane zemlju, oni srećniji su ostali kući i vreme prekraćivali igrajući fudbal.

Prestanak bombardovanja najavio je promene, novi život, nova događanja.

U sezoni 2001/2002 „Obilić” je postigao veliki uspeh plasmanom u finale područja. Prva utakmica protiv Budućnosti u Savinom Selu dobijena je sa 1:0. Udrugom kolu protiv Sutjeske iz Bačkog Dobrog Polja bilo je 2:1 za „Obilić” .

U finalu područja, protiv Jedinstva iz Gospođinaca, u Zmajevu bilo je 1:0.

Za ulazak među 32 u Vojvodini, u Zmajevu je pobeđena ekipa Jedinstva iz Stare Pazove sa 3:1. Po propozicijama i sledeću utakmicu „Obilić” je trebao da igra u Zmajevu, protiv „Cementa” iz Beočina, jer je bio iz nižeg ranga. Međutim nečijom voljom bilo je obrnuto, igrano je u Beočinu. Igrači Obilića dali su sve od sebe da pobede. Posle velike borbe rezultat je bio nerešen 2:2. Penalima je bilo5:4 za domaćina. Dejan Milovac verovatno i danas žali za promašenim penalom, ali i to je deo sporta, a ostaje da se spominje i ne zaboravi.

Ekipa koja je podnela sve teškoće, a i lepe trenutke, u najvećem uspehu u kupu.

Igrala je u sastavu:Miloš Subašić-golman, Mirko Mihić, Milorad Grbić, Dejan Milovac, Miodrag Becić-kapiten, Branislav Marković, Žutić, Vlastimir Marković, Uglješa Radojčić, Vukašin Radojčić i Alargić.

„Obilić” je zapao u krizu rezultata a ujedno i u finansijsku krizu. Izlaz je nađen u fuziji sa ekipom „Stari Vrbas” iz Vrbasa. Tim potezom poljuljan je ugled i ime kluba, ali pošto je bilo u interesu opstanka, igrači, navijači, stanovnici sela su taj čin prihvatili kao nužno rešenje sa nadom da ime „Stari Vrbas-Obilić” neće potrajati. Ime je vraćeno pa kako nam je tako nam je, al smo svoji.

Značajan događaj je završetak radova na novoj zgradi i svečano otvaranje. Danas „Obilić” ima solidne uslove za rad. Finansije su hronični problem, rezultati su skromni. Netreba klonuti, treba nastaviti sa radom u ime budućnosti kluba, naše dece, ljubitelja fudbala.

Valja napomenuti da je u novijoj istoriji tj.  2007. „Obilić” odigrao prijateljsku međunarodnu utakmicu sa ekipom Željezničara iz Sarajeva, koja se nalazila na pripremama na Panoniji. Gosti su pobedili sa 1:0, a igrači Obilića su se borili dostojno i sportski podneli poraz od boljeg protivnika. Trener te ekipe je bio DRAGAN MIŠKOVIĆ.

Noviju istoriju nisam obuhvatio u potpunosti, nadajući se da će neko mlađi za petnaestak godina hteti da se potrudi da dopuni istorijat, za proslavu 100-og rođendana.

Dolaskom Veselina Muhadinovića Muse na čelo kluba, usledile su organizacione promene. Rezultati nisu baš najbolji što je uzrokovalo čestu promenu trenera. Dovedena su pojačanja sa strane u nadi da će se rezultati popraviti.

Situacija je teška, ali netreba klonuti. Pa šta i ako bude seoba u niži rang, nije tragedija, može biti podstrek za bolje sutra.

Nova nada u bolje sutra je početak izgradnje natkrivenih tribina za sedenje, očekuje se obnova travnatog terena, dovođenje celog kompleksa oko stadiona u funkciju i na dobrobit i korišćenje mlađim generacijama koje dolaze.

Riznica trofeja fudbalskog kluba je relativno skromna, desetak pehara. Na nekima je izgravirano ko ih je i kada osvojio. Pehare su osvajali i prvi tim i podmladak. Prvi tim je uglavnom dobijao pehare za osvojena prva mesta u ligaškom takmičenju. Pioniri i podmladak su osvajali i dobijali pehare za osvojena prva mesta u ligaškom nadmetanju ili na kvalifikacionim turnirima.

Zaslužili su trofeji kolikogod da ih ima mnogo bolji tretman, jer da bi se osvojili bilo je potrebno mnogo truda i zalaganja uprave, trenera, igrači su prolili mnogo znoja što na treninzima što na utakmicama, bilo je uspona i padova dramatični situacija. Bilo je i treme i straha. Sobzirom da je u novije vreme trajanje igrača vrlo kratko, u modi je velika seoba igrača iz kluba u klub zarad neke skromne zarade za život i još po nečeg, nove generacije neinteresuje šta je nekad bilo i ko je sve ispisivao istoriju kluba.

Nesporna je istina da klub traje i da je istrajao u mnogo teškim vremenima i uslovima. Iz predhodnog se vidi kako je sve počelo a vidi se dobro i kako je sad. Ostaje na sledećim generacijama da održe i svakako poboljšaju uslove i postignu značajnije rezultate, da bi se i oni jednoga dana dičili svojim rezultatima.

 FOTO – GALERIJA ISTORIJE KLUBA

ADRESA:

FUDBALSKI KLUB „OBILIĆ“

Maršala Tita bb

21213 Zmajevo

Facebook: https://www.facebook.com/fkobilic.zmajevo?fref=ts

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Dva u jedan

Mi vas ne kopčamo na leđima

Apartmani Ana i Tea

Apartmani Novi Sad

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Corner Three

Smart Sports Analysis

desetka

nešto više o multiple sklerozi

University of Texas Women's Club Soccer

Tradition, Teamwork, TEXAS

Taughannock Soccer Club

Promoting youth soccer in greater Trumansburg, New York

The Last Libero

The Best Football Stories

ГЕТО СРБИЈА

ПРАВА ИСТИНА ЈЕ СКРИВЕНА ОД ОБИЧНИХ ЉУДИ ! ! !

Soccer Coaching Blog | Professional Soccer Coaching Advice

Professional Soccer Coaching Advice features free tips, tools, sessions and advice from Premier League and grassroots coaches.

%d bloggers like this: